Dijeta po krvnim grupama: Da li stvarno deluje?

Šta je dijeta po krvnim grupama?

Dijeta po krvnim grupama zasniva se na teoriji da određene namirnice bolje odgovaraju ljudima u zavisnosti od njihove krvne grupe (A, B, AB ili 0). Prema ovoj teoriji, svaka krvna grupa ima specifične potrebe, a neke namirnice mogu izazvati zdravstvene probleme ako se konzumiraju u većim količinama.

Osnovni principi dijete po krvnim grupama

Prema ovoj dijeti, svaka krvna grupa zahteva drugačiji način ishrane:

• Krvna grupa 0: Preporučuje se ishrana bogata proteinima, posebno mesom, dok se izbegavaju žitarice i mlečni proizvodi.
• Krvna grupa A: Vegetarijanski način ishrane sa ograničenim unosom mesa i povećanom konzumacijom povrća i voća.
• Krvna grupa B: Uravnotežena ishrana koja uključuje meso, mlečne proizvode i žitarice, ali izbegava pšenicu i kukuruz.
• Krvna grupa AB: Kombinacija preporuka za grupe A i B, sa fokusom na lake i lako probavljive namirnice.

Da li postoji naučna potvrda za ovu dijetu?

Većina stručnjaka smatra da dijeta po krvnim grupama nema dovoljno naučnih dokaza. Iako neke osobe mogu osetiti poboljšanje, to je često posledica smanjenja nezdravih namirnica, a ne specifičnog uticaja krvne grupe. Nema jasnih dokaza da antigeni u krvi utiču na metabolizam hrane.

Mogući efekti i kontroverze

Neki ljudi tvrde da im je ova dijeta pomogla u gubitku kilograma ili rešavanju zdravstvenih problema, poput zadržavanja vode. Međutim, postoje i kritike:

• Prekomerna konzumacija mesa: Osobe sa krvnom grupom 0 mogu imati povećan rizik od kardiovaskularnih bolesti zbog visokog unosa zasićenih masti.
• Nedostatak vitamina: Osobe sa krvnom grupom A mogu imati manjak vitamina B12 i gvožđa ako ne nadoknade nedostatak mesa.
• Individualne razlike: Ne postoje samo četiri tipa metabolizma – svaka osoba ima jedinstvene potrebe.

Šta preporučuju nutricionisti?

Umesto stroge dijete po krvnim grupama, nutricionisti često savetuju:

• Smanjenje prerađene hrane i šećera.
• Povećanje unosa vode (2-3 litre dnevno).
• Balansirana ishrana sa dovoljnim unosom proteina, masti i ugljenih hidrata.
• Redovna fizička aktivnost.

Zaključak: Da li vredi probati?

Ako imate neozbiljne zdravstvene tegobe (npr. blago zadržavanje vode), možete probati smanjiti šećer i povećati unos vode, što je opšteprihvaćeni savet. Međutim, dijeta po krvnim grupama nije dokazana kao univerzalno rešenje. Uvek je najbolje konsultovati nutricionistu ili lekara pre nego što menjate ishranu.