Kondilomi i HPV virus: Sve što treba da znate o dijagnozi, lečenju i vakcinama

Šta su kondilomi i HPV virus?

Kondilomi, poznati i kao virusne bradavice ili polne bradavice, su neprijatna virusna infekcija koja se prenosi polnim putem. Uzrok njihovog nastanka je HPV (humani papiloma virus), koji prianja za epitelne ćelije kože i sluzokože, najčešće u genitalnom regionu. Postoji preko 80 identifikovanih tipova HPV virusa, od kojih neki mogu dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema, uključujući rak grlića materice.

HPV virus ne može se dijagnostikovati analizom krvi, jer celokupni životni ciklus virusa odvija se na površini sluzokože. Većina tipova HPV virusa je bezazlena, ali neki, poput HPV 16, 18, 31 i 45, mogu dovesti do razvoja raka. S druge strane, HPV 6 i 11 su najčešći uzročnici kondiloma, koji su lako uočljivi, ali retko postaju maligni.

Kako se prenosi HPV virus?

HPV virus se prenosi seksualnim putem, čak i blagim dodirom dve sluzokože. Moguća je i vertikalna transmisija, odnosno prenošenje virusa sa majke na dete tokom porođaja, što može dovesti do laringealnih papiloma kod novorođenčeta. Retko se javljaju i kondilomi na usnama ili u usnoj duplji, kao posledica oralnog seksualnog odnosa sa zaraženom osobom.

Vreme inkubacije, odnosno vreme od infekcije do pojave bradavica, može trajati od mesec dana do godinu dana. Osoba koja je jednom zaražena HPV virusom može imati virus u organizmu ceo život, ali uz odgovarajući tretman i jačanje imuniteta, virus može biti pod kontrolom.

Simptomi i klinička slika

Kondilomi se najčešće javljaju u anogenitalnoj regiji. Kod muškaraca, obično se nalaze na prepucijumu, frenulumu, sulcusu coronariusu penisa ili otvoru uretre. Kod žena, kondilomi se najčešće nalaze na zadnjem zidu vestibuluma vagine, velikim i malim usnama, perineumu, ređe u vagini ili na portio vaginalis uteri.

Kondilomi su mekane, izdužene papilomatozne tvorevine, često na peteljci, sa karfiolastom površinom beličaste ili ružičaste boje. Moguća je sekundarna infekcija, maceracija i krvavljenje, a u početku su mali, ali kasnije mogu narasti i postati vrlo voluminozni.

Dijagnoza i lečenje

Dijagnoza kondiloma postavlja se na osnovu kliničke slike, histoloških, ultrastrukturnih i imunoloških ispitivanja. Lečenje je individualno i može biti iscrpljujuće i dugotrajno. Uključuje hirurške intervencije, krioterapiju (spaljivanje tečnim azotom), lasersku terapiju, kao i upotrebu različitih kremova i rastvora, poput podophilotoxina ili trihlorsirćetne kiseline.

Važno je napomenuti da sve navedene metode leče samo manifestacije HPV virusa, a ne bave se samim uzrokom. Zbog toga je čest recidiv, pa je potrebno nekoliko puta ponoviti terapiju. Tokom lečenja, preporučuje se apstinencija od polnog kontakta kako bi se izbeglo širenje virusa.

Kondilomi kod trudnica

Kondilomi se često javljaju kod trudnica, gde pokazuju ubrzano širenje zbog pada imuniteta. Lečenje mora biti sprovedeno tokom celokupne trudnoće, a moguće je raditi laserske vaporizacije kondiloma vagine i vulve. U slučaju izraženih promena na grliću materice, laserska vaporizacija se može izvesti 15-20 dana pre termina porođaja, bez rizika za majku i plod.

Vakcine protiv HPV virusa

U poslednjih nekoliko godina, u Srbiju su stigle vakcine protiv HPV virusa, koje štite od karcenogenih tipova virusa i sprečavaju razvoj raka grlića materice. Vakcine, poput Cervarix i Gardasil, preporučuju se devojkama u dobi od 9 do 26 godina, a daju se u tri doze. Cena jedne doze vakcine iznosi oko 150 evra, a trenutno se može kupiti u privatnim apotekama.

Vakcine su visoko efikasne i pokazale su se kao siguran način prevencije raka grlića materice. Međutim, važno je napomenuti da vakcine ne leče već postojeće infekcije, već samo sprečavaju infekciju novim tipovima HPV virusa.

Zaključak

Kondilomi i HPV virus su ozbiljna zdravstvena tema koja zahteva pažnju i prevenciju. Redovne kontrole kod ginekologa, pravilna dijagnoza i lečenje, kao i vakcinacija, ključni su koraci u borbi protiv ovog virusa. Važno je imati na umu da je HPV virus prisutan u velikom broju populacije, ali uz odgovarajuću prevenciju i lečenje, rizik od ozbiljnih posledica može biti značajno smanjen.