Moj izbor: Potpuno iskustvo operacije podizanja kapaka

Genetski određen izgled našeg lica je nešto što nosimo celog života. Za mene je to, između ostalog, podrazumevalo i podizanje kapaka koji su bili spušteni. Višak kože na njima je bio genetski, a na desnom oku i posebno vidljiv. Oduvek su bili spušteni, ali je sa godinama taj osećaj postajao sve izraženiji. Moja majka ima identičnu situaciju, i kako nije uradila podizanje kapaka, navikla je da non-stop podiže desnu obrvu toliko da više nije ni svesna tog pokreta. To je, zapravo, pokušaj da se oslobodi pogled, jer ovaj problem nije isključivo estetske prirode - on je prvenstveno funkcionalan.

Iskreno, nećemo da se lažemo: funkcionalnost mi možda i nije bila apsolutno glavna stavka. Nos sam, na primer, operisala zbog devijacije još u mladim godinama, nakon jedne nesreće u detinjstvu. To sam morala da uradim. Ali podizanje kapaka je bila druga priča. To sam htela. Oduvek. Ipak, odlagala sam godinama.

Moj primer dugogodišnjeg povjerenja

Kod dr Anice Jevremović, specijaliste plastične hirurgije, održavam svoje lice već dugi niz godina. Lako je reći da se gotovo ne sećam svog života pre nje. Uopšte nije bilo pitanje ko će mi raditi tu operaciju. Pored dugogodišnjeg povjerenja, dr Anica Jevremović je najdetaljnija osoba na svetu - gleda svaku sitnicu, ima oštro oko i izuzetno je odgovorna. I pored svega toga, ipak sam odugovlačila.

Doktorka Jevremović mi je prethodno dva puta radila niti na obrvama, kako bi se malo otvorilo oko. Oba puta mi je iskreno rekla: niti služe da privremeno podignu obrve, i privremeno će kapci delovati bolje, ali efekat je kratkotrajan i nedovoljan. Niti nisu zamena za operaciju podizanja kapaka. Istina, oči jesu izgledale bolje i otvorenije nakon niti dok je efekat trajao, ali to je zapravo bio tretman koji je služio mom odugovlačenju, a nije rešenje suštinskog problema.

Konačna odluka za podizanjem kapaka

I onda je konačno odluka pala. Operacija podizanja kapaka je zakazana za prvu polovinu januara ove godine. Kada sam to zakazala, po svom običaju, progovorila sam otvoreno o tome šta planiram. Moj je stav da bi svima nama bilo lakše ako budemo otvoreniji, jer ćemo na taj način čuti iskustva, savete i upozorenja. Iznenađila sam se kada sam shvatila koliko je žena oko mene već prošlo kroz podizanje kapaka, ali o tome ćuti. Poštujem njihovo pravo na ćutanje, ali ja sam, sa svoje strane, uvek pristalica deljenja iskustava. Uvek je korisno čuti sve iz prve ruke, znati šta vas tačno čeka od A do Š, ako vam je potrebno da uradite isto. Zato ću vam ispričati sve.

Proces započinje konsultacijama

Ceo proces podizanja kapaka počinje detailnim konsultacijama. Ovaj uvodni razgovor je ključan kako biste i vi, kao pacijent, znali šta tačno da pitate i šta da očekujete. Hirurg će vas pregledati, objasniti proceduru i odgovoriti na sva vaša pitanja. Ovo je osnova za izgradnju medusobnog povjerenja.

Odgovori na najčešća pitanja o podizanju kapaka

Operacija podizanja kapaka se danas izvodi u lokalnoj anesteziji. Postoji i opcija za one koji su nervozniji - moguće je uraditi zahvat u analgosedaciji, gde se pacijentu daju lekovi koji ga opuštaju i omogućavaju da kroz proceduru protekne bez anksioznosti, a često i bez sećanja na nju. Ovo, naravno, zahteva učešće anesteziologa.

Što se tiče cene, operacija podizanja kapaka je uglavnom prilično ujednačena. Najčešće se kreće oko određene svote, mada je ona varijabilna za kojih dvadesetak procenata u zavisnosti od specifičnosti slučaja i izbora anestezije. Donji kapci su obično nešto skuplji od gornjih. Konkretne cifre se uvek dogovaraju nakon pregleda, jer hirurg mora da vas vidi. Neki hirurzi dodatno naplaćuju konsultacije, neki kontrolne preglede, a neki sve uračunaju u cenu. Vaše je da sve to unapred pitate.

Na možda najvažnije pitanje - da li boli - odgovor je: ni jedne sekunde. Ne boli tokom procedure, zahvaljujući anesteziji, a ne boli ni tokom oporavka. Oporavak je više dosadan nego bolan, praćen blagim osećajem zatezanja i oticanjem, ali bez ikakvih intenzivnih bolnih senzacija. Ovo važi čak i za skidanje konaca, čega sam se lično dosta plašila. Zamislila sam neko čupkanje i peckanje, a zapravo je dr Anica Jevremović samo izvukla neku tanku strunu i ja bukvalno ništa nisam osetila.

Oporavak i moje iskustvo

Ništa posebno nisam osetila ni neposredno nakon operacije. Kući sam otišla odmah. Imala sam deblje flastere koji su delovali impozantno i davali osećaj kao da nosim kačket, morala sam da podižem glavu da bih videla širi horizont. Ti prvi flasteri se skidaju već nakon 24 časa. Doktorka ih je natopila specijalnim rastvorom i začas ih skinula - bez ikakvog čupkanja ili cimanja.

Nakon toga, stavljaju se novi, tanki flasteri koje sam nosila još narednih 6 dana. Čim su mi stavljeni, obukla sam svetlije naočare za sunce i izgledala sam toliko prihvatljivo da sam se kući vratila gradskim prevozom, čak malo i prošetala. Niko me nije gledao čudno. Bila sam manje natekla od proseka, što zavisi kako od tehnike hirurga, tako i od individualne reakcije organizma.

Već nakon 2-3 dana, našminkala sam ceo face sem očiju i krenula da obavljam svoje obaveze po gradu. Nakon 7 dana skinuti su konci, a već nakon 10 dana sam sa punom šminkom snimala sadržaj za društvene mreže, ispunjavajući obećanje svojim pratiocima. Tog desetog dana, snimala sam se i sa ajlajnerom - i malo je reći koliko sam bila srećna što ponovo mogu da ga nosim na način na koji želim, bez ikakvih prepreka.

Ono što me je iznenadilo: 2-5 meseci kasnije

Modrice nisak imala, ali hematomi od operacije koji su bili gore, prirodnom gravitacijom su se spustili dole. Ispod jednog oka sam imala manju fleku nakon deset dana, ali bila je dovoljno nevidljiva ispod šminke.

Naravno, seče se komad kože, tako da ožiljak mora da postoji. To je realnost podizanjem kapaka. On vremenom bledi i postaje sve nevidljiviji. Da ne postoji, to ne bi bila plastična hirurgija, već naučna fantastika. Kod žena koje sam upoznala, a koje su operaciju radile pre nekoliko godina, čak i kada se jako zagledate, ožiljci su gotovo neprimetni. Što se mene tiče, uopšte me ne brine ta mala, tanka crtica koju sada imam, a koju začas prekrijem šminkom. Suprotno tome, spuštene kapke nisam mogla da sakrijem nikako. Ožiljak od podizanja kapaka lako učinim nevidljivim.

Važno je napomenuti: nova koža neće da poraste, ali sila gravitacije tokom godina i dalje nastavlja da vuče lice na dole. Padaju obrazi, obrve, sve… Onima kome je stalo do toga, idu na temporalni lifting ili potpuni lifting lica. Onima kome nije, odlaze na razne neinvazivne tretmane. Lice nastavlja da živi svoj život i vremenom se menja. Retki su pacijenti kojima je bila potrebna druga operacija podizanja kapaka.

Zašto sam odlagala i zašto se nisam plašila ishoda

Da, pitam se zašto sam kilavila i nisam ovo uradila ranije, kad sam već znala kakva mi je genetika i da nema drugog rešenja. Zašto sam se 'glupirala' sa nitima i tehnikama šminkanja? Odgovor je, naravno, strah. Posle bitke su svi generali, pa i ja. Sada, kad znam ovo što znam, smešno mi je što sam se plašila bola, koga nema. Plašila sam se da je oporavak spor i da ću dugo izgledati kao vanzemaljac, da neću moći da radim…

Jedino se nisam plašila kako će da ispadne. Taj deo je bio neobičan. Na dan operacije, nisam bila nervozna. Nisu me drhtale ruke, nisam osećala anksioznost. Verujem da ovo važi samo za mene i da je to bila privilegija što svog plastičnog hirurga poznajem toliko godina. To je i bio razlog što se ni jedne sekunde nisam pitala kako će da ispadne. Ja sam to jednostavno znala. A upravo to je osećaj koji treba da imate pored svog hirurga ako se odlučite za podizanje kapaka, pa i bilo šta drugo. To tražite, to pronađite, i sve će biti u savršenom redu.

Nadam se da vam je moj moj primer i iskustvo sa podizanjem kapaka bilo od koristi. Ako imate pitanja, uvek možete da ih postavite svom hirurgu tokom konsultacija - to je najbolji način da steknete sigurnost i spremnost za ovaj, meni lično, transformativni zahvat.