Kampovanje ili Hotel: Koji Način Letovanja Više Odgovara Vašem Stilu?

Nikad neću zaboraviti ljetovanja pod satorom, a kasnije u kamp prikolici, kad sam išla u osnovnu školu. Moji roditelji su kupili sator i svu kamp opremu, tako smo svako leto uz čitavo brdo opreme sjeli u auto i vozili se u drugo letovalište. Ubrzo sam savladala sve spretnosti: sastavljanje satora, kopanje kanala i zabijanje klinova. Hrana na žaru postala je naš svakodnevni ručak, a čisto more i uvek novo društvo – nezaboravno sećanje na moje detinjstvo.

Da li i vi volite takav način letovanja ili je za vas pravi odmor samo u hotelu?

Mislim da su hoteli kao način boravka tokom odmora više za starije ljude, one u penziji. Kod njih su izraženije potrebe za komforom, pa i hranom koja je možda dijetalna. Ili one sa malim bebama koje ne žele da rizikuju da im se dete prehladi – ipak, zna biti hladno u satoru, a za decu treba poneti mnogo toga. Kad kampiram, obično koristim sator, ali kad odlučim da budem u kampu duže vremena, onda uzmem u najam prikolicu. U njoj je lepše kada kiša pada par dana. Setite se Logarske doline – ujutru zna biti i ispod nule usred leta!

Autodom: Mobilni stan pod suncem

Umesto hotela, sve više razmišljam o autodomu. To je dobra varijanta – mobilan stan koji voziš za suncem. A nigde ne piše da u njemu ne možeš imati i ranac sa satorom! Ipak, autodom je komfor sa pet zvezdica u poređenju sa satorom.

Kampirala sam ranije u mladosti, kad mi nije bilo bitno ništa osim dobrog društva i zabave. Sada sam ipak za hotelić ili privatni smeštaj – samo da je čvrst krov nad glavom i bez gmizavaca, molim!

Finansijski aspekti: Cena i isplativost

Komfor boli glavu i džep. Cene autodoma su između 40 i 50 hiljada evra, ali je povoljan najam – oko 50 evra dnevno. Ako ide više odraslih zajedno, isplati se. Lepo je putovati autodomom, baš kao i glavni junak romana "Prisustvo" Jerzijeg Košinskog, koji živi u ogromnoj kući na točkovima i krstari Amerikom u potrazi za mestom pod suncem. To nije samo stvar putovanja, već i načina života i filozofije življenja.

Sećanja na kampovanje u satoru

Do pre nekoliko godina sam redovno kampovala sa roditeljima – prvo u satoru, pa u bračnoj prikolici, pa u kamp prikolici, a sada imamo i splav. Mogu vam reći da je ubedljivo najlepše u satoru. Poseban je osećaj kad pada kiša – nemaš šta da radiš, legneš u sator i slušaš lupkanje kiše po platnu. I dan danas, kad čujem kišu kako udara po limu, setim se dana kampovanja u satoru.

Autodom kao način života

Gledano kroz oči nekog ko voli prvobitne izazove, u hotelu nema te magije. Postoje porodice koje žive u autodomovima ne zato što ne mogu da priušte klasičan dom, već zato što im je to način života. Slično je sa penzionerima – mnogi prodaju svoj dom i sele se u autodom dok su još zdravi i vitalni. Putuju, priušte sebi sve ono što pre penzije nisu mogli zbog obaveza. Za njih, klasična penzija sa čekanjem na unuke nije maksima u životu.

Kulturološke razlike: Evropa vs. Amerika

Znam da mnoge porodice u Americi žive u autodomovima. Ali Amerikanci su ipak rođeni nomadi – njima nije problem da menjaju sredinu ili da preko noći promene način života. To je velika prednost, i ja im zbog toga skidam kapu. Kod nas u Evropi, a posebno na Balkanu, teško je zamisliti takav stil života.

Zadnje iskustvo kampovanja

Volim kampovanje, mada nisam često imao priliku. Zadnji put je bilo na Vidovdanskom maršu – uveče svi uzmemo vreće za spavanje i lociramo se kome gde odgovara. Neki su spavali pod velikim svadbarskim satorom, neki na otvorenom, a jedan je završio u bunkeru od autobusa. Ideja sa kombi prikolicom – autodomom – je sjajna. Sanjam o posedovanju ovakvog vozila, ne samo za putovanja već i za svakodnevnicu. Zamislite da idete u grad na žurku sa društvom, a sutra rano morate na posao. Umesto da se vraćate kući, možete zanociti u autodomu ispred firme – na posao ćete stići na vreme i odmoran!